Посета Сајму образовања у Новом Саду
19. март 2026.
24. марта 1999. године почели су ваздушни напади НАТО алијансе на Србију, односно тадашњу СРЈ.
За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Одлука о бомбардовању СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао је генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
СРЈ је нападнута под изговором да је крива за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу јужне српске покрајине Косова и Метохије. НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео операцију „Милосрдни анђео” ваздушним ударима крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе. Деветнаест земаља Алијансе започело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздушне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети НАТО-а. Тешко су страдали Алексинац, Сурдулица, Куршумлија… У памћењу су још призори спрженог воза у Грделичкој клисури…
У Новом Саду срушена су сва три моста на Дунаву: Варадински 1. априла, само два дана касније, 3. априла срушен је Мост Слободе. Жежељев мост је најдуже одолевао бомбама, иако је гађан четири пута, срушен је 26. априла са шест разорних пројектила. Након што су мостови срушени, у помоћ је прискочила војска која је понтонским скелама превозила људе с једне на другу страну Дунава.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Уништене су зграде две медијске куће: у ноћи 23. априла 1999. на зграду РТС-а у Абердаревој улици НАТО је усмртио 16 радника, а 3. маја бомбардована је и зграда Телевизије Нови Сад на Мишелуку. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и у Новом Саду.
Бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, да би три дана после тога почело повлачење снага СРЈ с Косова и Метохије. Дан касније Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља који су имали задатак да обезбеде мир за све националне заједнице на Космету.
