Dodela nagrada najuspešnijim učenicima na Konkursu Mesec knjige 2015.
11. decembar 2015.
Susreti „Stvaranje i poetika mladih“
23. decembar 2015.
U godini kada se navršava osamdeset godina od rođenja Danila Kiša nije bilo mnogo manifestacija, naučnih skupova i kulturnih događaja u zemlji koje bi podsećale na život i delo slavnog pisca. Danilo Kiš je jedan od najpoznatijih jugoslovenskih pisaca, najpoznatijih pisaca države koje više nema, poznat i priznat u svetu. Istovremeno je, kod nas, bio slavljen i osporavan, a danas je pomalo zaboravljen.
Ovo je godina u kojoj se obeležava jubilej jednog od najboljih pisaca, možemo reći i srpske književnosti. Kao što su se neobično tiho proslavljali Andrićevi jubileji prethodnih godina, tako je i ovaj Kišov jubilej u tišini obeležen. Da li je to sudbina svih onih pisaca koji su bili jugoslovenski i koji su u svom poreklu pomirili nepomirljive korene? Možda se na neki način ispunjava i jedna poznata Kišova želja: „Više volim kao pisac biti osporavan, nego kao pisac slavljen. I u tom smislu me uvek određene nagrade potresaju jer se bojim da bih mogao postati pisac koji nije problematičan. Volim situaciju, ne samo svoju, već kad je jedan pisac u stanju da izaziva kontroverze u svetu svojih čitalaca“
Javnim časom „Razgovori s piscem Danilom Kišom“ učenici prvog i trećeg razreda su, u ambijentu školske biblioteke, obeležili jubilej sećanjima na piščevo detinjstvo, život i delo. Pokušali su da koliko toliko isprave nepravdu zaboravljanja Kiša. Dostojanstveno i smerno, govorili su jezikom pisca, podsetili na njegova najveća dela, na tešku sudbinu njegovu i njegove porodice, na logore i zlo o kojem je pisao. Oživeli su slike holokausta, stradanja tokom Drugogog svetskog rata i genocida, zala dvadesetog veka. Profesor istorije Zoran Janković pojasnio je pojmove holokaust i genocid, poreklo ovih reči, njihova primarna značenja i značenja koja su reči dobile u svaremenom dobu. Učenici su prikazali kratak film o holokaustu i Danilu Kišu, Danilo Kiš, u svetlu holokausta. Bilo je reči o «Ranim jadima» i kontroverznoj knjizi «Grobnica za Borisa Davidoviča», o nepravdi prema čoveku, a «svaki je čovek zvezda za sebe».
Nadamo se da su prisutni na javnom času, a bili su odabrani i izabrani, oživeli svoja sećanja na Danila Kiša i dane kada su ga čitali, da su se podsetili na duboku tragiku oslikanu snagom njegove imaginacije i na «podmuklo dejstvo biografije».
Nakon časa zapisali su:
«Ovako zamišljam školu!»
«Očekivano dobro pripremljeno, snažni utisci i kratak vremeplov i sećanje na velikog pisca»
«Divno prisećanje na Danila Kiša»
«U potpunosti preneta atmosfera rata i teškog života Danila Kiša. Nisam ga mnogo čitao ali posle ovoga hoću»
«Zadovoljstvo je videti učenike koji su tako, naizgled lako, uspeli da nam približe život i delo velikog književnika i erudite D.Kiša. Čestitam nastavnicama na tako plodotvornom radu»
«Javni čas je osmišljen na način da daje mnogo informacija i zanimljiv je»
«Jezivo prisećanje na holokaust…Poetično prikazivanje kako samo pisac može sa ratom i strahotama da izađe na kraj… Učenici su nam približili i lepu i jezivu stranu Kišovog dela. Hvala!»
«Formalno odlično pripremljen čas, a pored toga, učenici su dotakli suštinu i uspeli su da prenesu emocije na sve prisutne. Odlično»
«Hvala vam!»
Hvala svima koji su danas odvojili vreme da sa nama učestvuju u oživljavanju scena iz dela, života i biografije D.Kiša i da budu deo sećanja na pisca neobične prirode.
Život se, znam, ne može svesti na knjige; ali se ni knjige ne mogu svesti na život. Kako sam svoje detinjstvo dao u nekoj lirskoj, jedinstvenoj i konačnoj formi, ta je forma postala sastavnim delom mog detinjstva, jedino moje detinjstvo. I ja sam sad i sam jedva u stanju da napravim razliku između te dve iluzije, između životne i književne istine; one se prožimaju u tolikoj meri da tu povući jasnu granicu jedva da je mogućno. (D.K)
Profesorke Dragana Mandić i Aleksandra Sekulić
