Ogledni čas posvećen Danu sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu

«Plašite li se rata? Mislite li ikada o ratu? Zadirete li mislima u suštinu ratnog sukoba? Plaši li vas stradanje? Koliko puta ste pomislili o stradanju dece u ratu?

Ne tako davno na zemlji kojom mi danas hodamo, odigrao se stravičan rat i ostavio je posledice čije se razmere ne mogu spoznati do kraja, a razumeti gotovo nikada. Sredinom dvadesetog veka, tokom Drugog svetskog rata, nestale su granice između dobra i zla, granice razuma su se izgubile, a ljudska svest i savest su kapitulirale pred licem zla koje ljudski um sagledati ne može. Stradanje bez mere i reda, bez pravila i smisla, razorilo je život, detinjstvo i mladost sveta, Evrope i Srbije. Mladi i neiskusni, nesvesni šta ih je snašlo, dečaci i devojčice ostajali su bez roditelja, odvajani su od roditelja i odvođeni u logore, gladovali su, patili, bolovali.  Zaustavljani su im životi na samom početku. Zatvorena su im vrata života, odrastanja, ljubavi, saznavanja, ugašena im je svetlost postojanja. U detinjim, mladalačkim, očima tuga, u srcu strah i neverica Stradala su survo i bezušno, bespomoćna pred vojničkim čizmama i puškama. « (Jedna učenica četvrtog razreda)

Učenici i nastavnici naše škole održali su 26.4.2018, ogledni čas «Setite se moji mene jer me više nema» povodom Dana sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, koji se inače u našoj zemlji obeležava svake godine 22. aprila. Tematika časa bila je u vezi sa Drugim svetskim ratom, ratovima uopšte, stradanjem, ljudskom patnjom, smrću, nadanjima, slobodom, životom uopšte, ljubavlju, obnovom, ljudskim i moralnim vrednostima. Cilj je bio da se obnove sećanja na stradale tokom ratova kroz prikazivanje pojedinačnih ljudskih sudbina, onih istinitih, dokumentovanih i onih umetnički uobličenih, a prema istinskim patnjama koje su tokom klanice Drugog svetskog rata proživeli i preživeli stvarni ljudi.

U projektu istraživanja o pojedinačnim sudbinama ljudi, učenici nekoliko odeljenja i njihovi nastavnici, priređivali su sadržaje koji su bili izvedeni na samom oglednom času, času otvorenom za javnost i sve zainteresovane učenike škole. Oni su se pripremali istražujući istorijske činjenice i konsultujući pojedina književna dela u kojima se pomenute teme obrađuju. Pisac  Danilo Kiš i sam stradalnik u Drugom svetskom ratu rekao je: «Istorija je uopštena, a književnost je konkretna. Istorija je mnoštvo, književnost- individualno. Istorija je bez strasti, bez zločina i bez obzira na brojke: šta znači šest miliona mrtvih (?!) ako ne vidimo jednog jedinog čoveka i njegovo lice, njegovo telo, godine i njegovu ličnu povest.» Učenici su se potrudili da vidimo ljude, da zamislima njihova lica, njihova tela, godine, njihove lične povesti. Mnogobrojni prisutni mogli su da čuju značajne pojedinosti o ratu i žrtvama rata. Podsetili smo se potresnih i tužnih događaja: streljanja đaka u Kragujevcu, stradalih u Jasenovcu, Holokausta i stradalih Jevreja, stradanja dece u ratu, stradanja porodica i naroda.

Čas su, Jevrejskom himnom, otvorli gosti, Omladinski hor «Vile» pod dirigentskom palicom Sofije Patković. Učenici drugog razreda profesorke psihologije Gordane Banatski, podsetili su nas na tekst „O duši i telu” Borisa Sirilnika, francuskog neuropsihijatra, psihologa i etologa, koji je preživeo Holokaust. Nastavnice stranih jezika, engleskog i nemačkog (Livia Juhas, Ida Milović, Tanja Seratlić  i nastavnica srpskog jezika Tanja Simunović) sa učenicima drugog, trećeg i četvrtog razreda, pripremile su recitovanje  delova pesme D. Maksimović ,,Čas istorije“ na engleskom i nemačkom jeziku. Ova pesma je bila uvod u sam ogledno-javni čas jer ima elemente podsećanja na istorijske događaje. Zatim je dat i kratak istorijski uvod o stradanju u Šumaricama na nemačkom i engleskom jeziku. Na kraju ovog dela časa, usledilo je i kazivanje pesme D. Maksimović ,,Krvava bajka’‘ na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.

Učenici trećeg i prvog razreda priredili su, sa svojom profesorkom srpskog jezika i književnosti Aleksandrom Sekulić, sećanja na žrtve streljanja u Šumaricama. U okviru ovog dela časa prikazano je video- svedočanstvo glumca Mije Aleksića, koji je preživeo streljanje. Zatim su dečaci prvog razreda govorili potresne tekstove sačuvanih kratkih zapisa, poruka, koje su pred smrt ostavili  streljani u Kragujevcu.

Četiri učenice prvog razreda odigrale su uloge ruske dece koja su preživela Drugi svetski rat, na osnovu odlomaka iz knjige „Poslednji svedoci“ dobitnice Nobelove nagrade za 2015, Svetlane Aleksandrovne Aleksijevič. Scena je izazvala veoma emotivne reakcije prisutnih. „Ni suza dovoljno, I bol je uzaludan» kaže Dušan Matić u Uspavanci za poginule koji nemaju više od dvadeset godina. Odlomak iz ove pesme, u znak sećanja na sve nevine mlade žrtve Drugog svetskog rata, govorila je profesorka ekonomske grupe predmeta Gordana Seke. U nastavku časa, profesor istorije Zoran Janković održao je kraću Besedu o obeležvanju Dana sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i o jasenovačkom ustaškom logoru za decu. Profesor je izneo značajne istorijske podatke, ali je i vrlo emotivnim i motivacionim govorom izazvao pažnju i emaptiju kod prisutnih gledalaca. Učenica četvrtog razreda govorila je još jednu pesmu Desanke Maksimović, a nju je pripremala profesorka srpskog jezika i književnosti Marina Rabrenović.

Deo časa u kome se govorilo o Holokaustu i genocidu nad Jevrejima, pripremale su učenice prvog i trećeg razreda i njihove profesorke enkgleskog i srpskog jezika, Ivana Ilić, Sanja Popović, Livija Juhas i Aleksandra Sekulić.  Učenice prvog razreda predstavile su kratku biografiju pesnika Dana Pagisa, na engleskom jeziku, pesnika koji je preživeo Holokaust i stvarao poeziju koja je inspirisana ovom potresnom temom.  Četiri učenice prvog razreda su naizmenično na srpskom i engleskom jeziku govorile pesmu «Zapisano olovkom u zapečaćenom vagonu. Govorile su o pojmu Holokausta, a zatim je učenica trećag razreda govorila na engleskom jeziku pesmu „Autobiografija“ Dana Pagisa. Na engleskom su učenice četvrtog razreda iznele neke podatke iz života čuvene Ane Frank i pročitale su odlomak iz njenog dnevnika.

Nastavnice srpskog jezika i književnosti, motivisale su i pomogle učenicima četvrtog i trećeg razreda da prirede čitanje slikovitog odlomka iz romana «Lelejska gora» M.Lalića (Tanja Simunović Tulić) i dramatizaciju odlomka iz romana «Deobe» D. Ćosića (Dragana Mandić). Oba teksta govore o stradanju Čoveka u ratu i o teškim psihičkim patnjama koje su proživljavali pojedinci tokom rata. Čas je završen kazivanjem pesme D.Vasiljeva «Plač matere Čovekove» (učenica četvrtog razreda) i čitanjem eseja učenice četvrtog razreda.

 Hvala svima koji su toga dana učestvovali u oživljavanju ljudskih sudbina, kazivanju značajnih stihova, iznošenju misli i promišljanja. Hvala što su sećanjima na stradale ukazali počast njihovoj žrtvi i iskazali divljenje. Mnogi su sa ovog časa otišli sa suzama u očima i mislima upravljenim ka «onima kojih više nema» čime su dostojanstveno oživeli sećanja na njih.

U znak sećanja na žrtve Holokausta, genocida i na sve ostale žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, s poštovanjem i divljenjem, učenici i nastavnici Ekonomsko-trgovinska škole Kula.

Slava im.