Javni čas „Šta se desilo u…“

Odeljenje 3/2 održalo je 14.11.2019, javni čas srpskog jezika i književnosti posvećen događajima u vezi sa 9. novembrom (Kristalna noć, Noć pogroma). Širom Nemačke i Austrije, u noći 9. novembra 1938. i narednog dana, odigrao se pogrom nad jevrejskim narodom. Taj događaj se računa početkom Holokausta, jer je masovno i javno pokazana mržnja prema Jevrejima, ali i nasilje, zastrašivanje, uništavanje njihove imovine, progon – jednom rečju, pogrom.

Javni čas je bio završetak projektnih aktivnosti, koje su trajale oko mesec dana i koje su sproveli učenici sa svojim nastavnicima engleskog jezika, Sanjom Popović i Ivanom Ilić, i nastavnikom srpskog jezika i književnosti Aleksandrom Sekulić. Učenici su istraživali o Holokaustu koji je bio počinjen streljanjima u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza i koristili su izvore koje nudi mapa francuske organizacije Jahad in unum iz Pariza (zvanične dokumente, fotografije, intervjue pisane i video-intervjue). U timovima su istražili neke zločine u konkretnim mestima i pripremili su se za usmena izlaganja i prezentovanje rezultata.

Pre istraga koje su sproveli o pomenutim zločinima streljanjem, učenici su na časovima poslovnog egleskog jezika imali prilike da se, kroz Centropin film «Drugi put» (El Otro Camino), upoznaju sa progonom Jevreja iz Španije, sa njihovom kulturom, običajima i teškom sudbinom tokom Drugog svetskog rata. Na času engleskog jezika, koji je prethodio, pomenutom javnom času, oni su sistematizovali saznanja do kojih su došli tokom istrage u ranijim aktivnostima i dopunjavali su svoja istraživanja pripremajući se za današnji javni čas «Šta se desilo u…»  Važno je istaći da su učenici tokom ove projektne nastave unapređivali znanje engleskog jezika i jačali su svoje jezičke kompetencije, jer je kompletan materijal na pomenutim sajtovima na engleskom jeziku.

Između ostalog, ciljevi projekta i časova  bili su i očuvanje uspomena na žrtve Holokausta, zatim prepoznavanje da je Holokaust bio gubitak za civilizaciju kao celinu, zatim bolje razumevanje prošlosti, i promovisanje poštovanja ljudskih prava, naročito prava manjina, i podsticanje kritičkog mišljenja, intelektualne radoznalosti kao i negovanje lične odgovornosti demokratskih građana. Ova tema je važna, jer detaljnije proučavanje Holokausta omogućava učenicima da razmišljaju i o upotrebi i zloupotrebi vlasti i moći i o ulogama i odgovornostima pojedinaca, organizacija i nacija kada su suočene s kršenjima ljudskih prava, nasiljem, antisemitizmom ili rasizmom bilo koje vrste. Trebalo bi da omogući i produbljivanje svesti o mogućim ponovnim genocidima u nama savremenom svetu. Nadamo se da su ovi časovi to postigli.