Tragom Jevreja

Projektna nastava „Tragom Jevreja u Somboru i Zapadnobačkom okrugu“ koju su osmislile Aleksandra Sekulić profesor srpskog jezika i književnosti u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kuli (ETŠ) i dr Snežana Klepić, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Veljko Petrović u Somboru, a realizuju ga sarađujući sa Ivanom Ilić, profesorkom engleskog jezika u ETŠ, odvija se u pomenute dve škole od početka maja ove školske godine, a trajaće do kraja septembra naredne školske godine. Projekat obuhvata niz aktivnosti kroz koje će se učenici upoznati sa kulturom, istorijom i tradicijom jevrejskog naroda i istražiti njegovu sudbinu na našim zavičajnim prostorima.

Gledanje filma El Otro Camino: 1492 (sajt Centropa – jevrejski istorijski institut sa kancelarijama u Beču, Hamburgu, Budimpešti i Vašingtonu) u prevodu na engleski i diskusija nakon odgledanog filma na času engleskog jezika (voditelj nastavnik Ivana Ilić) prethodilo je susretu učenika u gimnaziji Somboru, u subotu, 28. 5. 2022, kao uvod u zajedničke aktivnosti: predavanje Milana Stepanovića i dve radionice.  Gospodin Stepanović, publicista i zavičajni istoričar, održao je predavanje o Jevrejima u Somboru – o istoriji Jevreja na evropskom tlu, njihovim emigracijama uslovljenim proterivanjima, a nadalje, o njihovoj sudbini tokom Drugog svetskog rata i holokaustu, sa akcentom na sudbinu Jevreja u Somboru, kao i u čitavom Zapadnobačkom okrugu. Osim istorijskih podataka, Stepanović je učenicima predočio i nekoliko toplih ljudskih svedočanstava u kojima je čovečnost Somboraca bila iznad antisemitizma, a njihovo saosećanje iznad straha.

Nakon predavanja održane su radionica upoznavanja (voditelj dr Snežana Klepić) i Haver-radionica (Haver – obrazovna organizacija građanskog društva, Beograd; voditelj nastavnik Aleksandra Sekulić) o jevrejskim simbolima kao što su menora, mezuza, kipa, davidova zvezda i dr. Susret je okončan obilaskom jevrejskih palata u centru grada: Vajdingerove, Kaufmanove i Singerove.

Učesnici susreta, učenici 1-1 i 1-2 razreda somborske gimnazije i 3-2 kulske ekonomske škole, nastaviće projektne aktivnosti u svojim školama: znanja, stečena tokom predavanja, radionica i istraživanja, preneće drugim učenicima,  istraživaće tragove jevrejske kulture i istorije u svojim mestima, kao i život Đorđa Lebovića, rođenog Somborca,  znamenitog scenariste i književnika jevrejskog porekla. Naime, koji je preživeo nacističke logore Aušvic i Mathauzen. Čitajući i proučavajući njegovo delo “Semper idem” (nedovršenu hroniku jednog detinjstva) istražiće sudbinu Jevreja u Somboru, viđenu očima dečaka. Nezavisan rad učenika u dve škole podrazumevaće i korištenje materijala sa sajta Centrope: intervju sa Magdalenom Berger, savremenikom Đorđa Lebovića, porediće dve sudbine, razgovarati o njihovim ličnim povestima – predstaviti ličnost imenom i prezimenom, njen život pre, za vreme i, ukoliko je preživela, posle holokausta, prikazati pojedinca sa svim potrebama, željama, dilemama i strahovima. Učenice naše škole Jasna Ačanski, Slavica Badža, Tijana Durković i Marija Sklad, u četvrtak, 2. 6. 2022, na času srpskog jezika i književnosti prezentovale su o aktivostima u kojima su učestvovale i znanjima koja su ponele sa susreta u Sombru. Tom prilikom ostali učenici su dobili istraživačke zadatke za nastavak projektnih aktivnosti.

Međuškolska projektna nastava ima za cilj da učenici višemesečnim aktivnostima istraživanja, prezentovanja i vršnjačkog učenja obeleže Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, negujući pri tom kulturu sećanja i razvijajući empatiju prema sudbini prognanih i obespravljenih. Istražujući istoriju jevrejskog naroda i upoznajući njegovu kulturu, dugoročno neguju kulturu sećanja, razvijaju osetljivost za stereotipe, predrasude, mitove i antisemitizam, kritički se prema njima odnose, spoznaju vrednost postojanja različitosti i utvrđuju  odeđene sličnosti u različitosti.

Pisac  Danilo Kiš, Jevrej, i sam stradalnik u Drugom svetskom ratu, rekao je: “Istorija je bez strasti, bez zločina i bez obzira na brojke: šta znači šest miliona mrtvih (?!) ako ne vidimo jednog jedinog čoveka i njegovo lice, njegovo telo, godine i njegovu ličnu povest.”

Sećanjima na stradale ukazujemo počast njihovoj žrtvi, iskazujemo divljenje i dostojanstveno oživljavamo sećanja na njih. Ukoliko izgubimo ova sećanja, izgubićemo ubrzo i sopstveni identitet, jer narodi koji zaborave istoriju, jezik i veru, prestaju da postoje, a deo istorije svaki je čovek ponaosob, ma koje vere i nacionalnosti bio. Zaboravljanjem žrtava, nestao bi i jedan deo nas, deo čovečanstva, a onda i deo budućnosti.

Snežana Klepić i Aleksandra Sekulić