Međunarodni dan maternjeg jezika

Danas, 21. februara, širom sveta obeležava se Međunarodni dan maternjeg jezika. Ovaj dan uspostavljen je od strane UNESKO-a 2000. godine u znak sećanja na nekoliko studenata koji su 1952. godine ubijeni u Daki tokom protesta za ravnopravnost svog maternjeg, bengalskog jezika.

Kako je Vuk Karadžić rekao jezik “nije privatno blago, nego opšte dobro“, zaštićen je od intervencije pojedinaca, jer je on radi komunikacije svih unutar jednog naroda, i zato mora biti razumljiv svima, a to znači – jedinstven, ustaljen. Jezik je, dakle, iznad svakog pojedinca. Jezik je hranitelj naroda. „Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada“, govorio je Vuk. Jezik i narod su sudbinski povezani. Ono što se dešava narodu, dešava se i njegovom jeziku. Nastali zajedno, jezik i narod zajedno opstaju, i ne postoje jedan bez drugoga. Maternji jezik treba negovati i kada smo kilometrima daleko, u nekoj drugoj zemlji, jer na taj način ostajemo povezani sa svojom kulturom, svojim korenima, sa samim sobom. Isto tako moramo biti tolerantni prema drugim jezicima i njegovim govornicima. Jezička i kulturna različitost su lepota, a ne spona među ljudima i zato na njegovom negovanju valja stalno raditi i svest o njemu treba širiti. Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika učenice su posetile Institut za srpski jezik SANU.

Poseta Institutu za srpski jezik SANU

Učenice Ekonomsko-trgovinske škole Mia Dvožak i Sara Ačanski, zajedno sa predmetnim nastavnikom srpskog jezika Draganom Bogojevac, imale su priliku da  posete Institut za srpski jezik SANU i biblioteku Instituta. Milica Rabrenović i Jovana Jovanović dočekale su učenice naše škole. Predavanje dr Jovane Jovanović o radu i ciljevima ove ustanove, kao i o razvoju srpskog književnog jezika, bilo je izuzetno zanimljivo i informativno. U razgovoru sa učenicima, posebno je istaknuta potreba da se očuva srpski jezik, što je bilo inspirativno za učenike. Dr Jovana Jovanović je detaljno prikazala i objasnila način i proces nastanka Rečnika SANU. Proces stvaranja rečnika zahteva mnoge faze i specifične metode istraživanja. Učenice su postavljale pitanja o stvaranju rečnika, pokazujući interes i želju za dubljim razumevanjem procesa. Milica Rabrenović, istraživač pripravnik, govorila im je o radu  Odseka za standardni jezik. Cilj Odseka jeste da se na organizovan način, koristeći se dostignućima savremene lingvistike u zemlji i svetu, pristupi opisivanju savremenog srpskog jezika na svim jezičkim nivoima, što bi vodilo osavremenjavanju i dopunjavanju njegove norme. U okviru Odseka pokrenut je projekat „Pojmovnik srpskih lingvističkih termina“, u kome učestvuju saradnici i iz ostalih odseka Instituta, u zavisnosti od svojih užih kompetencija. Cilj ovog savremenog specijalnog akademskog rečnika je da se popišu i opišu ključni lingvistički termini koji su zaživeli u srbistici.

,,Pojmovnik srpskih lingvističkih termina“: https://www.lingvistickitermini.rs/

Nakon posete Institutu, Milica Rabrenović je odvela učenice da posete Muzej Vuka S. Karadžića i Dositeja Obradovića. Muzej Vuka i Dositeja, memorijalni muzej, posvećen je dvojici velikana srpske kulture, prosvetitelju i prvom srpskom ministru prosvete Dositeju Obradoviću i reformatoru srpskog jezika, tvorcu srpskog književnog jezika, Vuku Karadžiću. Zgrada u kojoj se nalazi muzej je jedna od najstarijih zgrada u Beogradu. Podignuta je u prvoj polovini 18. veka i jedno vreme je bila sedište Velike škole koju je osnovao Dositej Obradović, a Vuk Karadžić je bio jedan od prvih učenika. Poseta ovom muzeju dočarava duh ondašnjeg vremena i svako treba da oseti to iskustvo. Slobodno vreme učenice su iskoristile šetajući Kalemegdanom, što je doprinelo daljem uživanju i obogatilo njihovo iskustvo.