Међународни дан матерњег језика

Данас, 21. фебруара, широм света обележава се Међународни дан матерњег језика. Овај дан успостављен је од стране УНЕСКО-а 2000. године у знак сећања на неколико студената који су 1952. године убијени у Даки током протеста за равноправност свог матерњег, бенгалског језика.

Како је Вук Караџић рекао језик “није приватно благо, него опште добро“, заштићен је од интервенције појединаца, јер је он ради комуникације свих унутар једног народа, и зато мора бити разумљив свима, а то значи – јединствен, устаљен. Језик је, дакле, изнад сваког појединца. Језик је хранитељ народа. „Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада“, говорио је Вук. Језик и народ су судбински повезани. Оно што се дешава народу, дешава се и његовом језику. Настали заједно, језик и народ заједно опстају, и не постоје један без другога. Матерњи језик треба неговати и када смо километрима далеко, у некој другој земљи, јер на тај начин остајемо повезани са својом културом, својим коренима, са самим собом. Исто тако морамо бити толерантни према другим језицима и његовим говорницима. Језичка и културна различитост су лепота, а не спона међу људима и зато на његовом неговању ваља стално радити и свест о њему треба ширити. Поводом Међународног дана матерњег језика ученице су посетиле Институт за српски језик САНУ.

Посета Институту за српски језик САНУ

Ученице Економско-трговинске школе Миа Двожак и Сара Ачански, заједно са предметним наставником српског језика Драганом Богојевац, имале су прилику да  посете Институт за српски језик САНУ и библиотеку Института. Милица Рабреновић и Јована Јовановић дочекале су ученице наше школе. Предавање др Јоване Јовановић о раду и циљевима ове установе, као и о развоју српског књижевног језика, било је изузетно занимљиво и информативно. У разговору са ученицима, посебно је истакнута потреба да се очува српски језик, што је било инспиративно за ученике. Др Јована Јовановић је детаљно приказала и објаснила начин и процес настанка Речника САНУ. Процес стварања речника захтева многе фазе и специфичне методе истраживања. Ученице су постављале питања о стварању речника, показујући интерес и жељу за дубљим разумевањем процеса. Милица Рабреновић, истраживач приправник, говорила им је о раду  Одсека за стандардни језик. Циљ Одсека јесте да се на организован начин, користећи се достигнућима савремене лингвистике у земљи и свету, приступи описивању савременог српског језика на свим језичким нивоима, што би водило осавремењавању и допуњавању његове норме. У оквиру Одсека покренут је пројекат „Појмовник српских лингвистичких термина“, у коме учествују сарадници и из осталих одсека Института, у зависности од својих ужих компетенција. Циљ овог савременог специјалног академског речника је да се попишу и опишу кључни лингвистички термини који су заживели у србистици.

,,Појмовник српских лингвистичких термина“: https://www.lingvistickitermini.rs/

Након посете Институту, Милица Рабреновић је одвела ученице да посете Музеј Вука С. Караџића и Доситеја Обрадовића. Музеј Вука и Доситеја, меморијални музеј, посвећен је двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу. Зграда у којој се налази музеј је једна од најстаријих зграда у Београду. Подигнута је у првој половини 18. века и једно време је била седиште Велике школе коју је основао Доситеј Обрадовић, а Вук Караџић је био један од првих ученика. Посета овом музеју дочарава дух ондашњег времена и свако треба да осети то искуство. Слободно време ученице су искористиле шетајући Калемегданом, што је допринело даљем уживању и обогатило њихово искуство.