Veliki intervju sa Marinom Džakula, direktoricom Ekonomsko-trgovinske škole Kula

Posetili smo Ekonomsko-trgovinsku školu Kula i tom prilikom razgovarali sa direktoricom Marinom Džakula, koja je sa čitaocima našeg portala podelila malo više informacija o aktuelnostima u školi, kao i o planovima i projektima koji slede.

NM: Sportska sala u Ekonomsko-trgovinskoj školi je u izgradnji više od jedne decenije. Nazire li se tome kraj?

Marina Džakula: U toku je javna nabavka povodom izrade projektne dokumentacije za izgradnju fiskulturne sale. Čekamo završetak same procedure kako bismo krenuli u dalje aktivnosti vezane za izgradnju. Pored velikog angažovanja i finasiranja od strane lokalne samouprave opštine Kula, pokušaćemo dodatna sredstva da obezbedimo i putem projekata. Mi smo optimisti po tom pitanju i nadamo se skorijem rešenju.

NM: Koliko su poboljšani uslovi rada otkako je otvoreno novo krilo škole?

Marina Džakula: Sa novim krilom smo dobili dodatnih 400 kvadratnih metara, što je poboljšalo nastavni proces, koji se od 1. septembra odvija u jednoj smeni, prepodnevnoj. Takođe, vannastavne aktivnosti su bolje organizovane u popodnevnim satima (dopunska, dodatna, sekcija, pripremna nastava) i sama priprema nastavnika je prilagođena razmeni iskustva i korelaciji između predmeta. Olakšano je učešće i angažovanje nastavnika u raznim timovima, stručnim aktivima i stručnim većima kao i održavanje sednica. Sa finansijske strane gledano, velika ušteda energije, je evidentna, radom u jednoj smeni. Prioritet koji prepoznajemo je obezbeđenje sigurnog ambijenta za sve učesnike u njoj. Od decembra imamo i video nadzor oko škole i unutar, što svakako doprinosi većoj sigurnosti i bezbednosti učenika. Mogli smo da izvršimo reorganizaciju dežurstva, koje je sada manje vremenski zahtevno ali mnogo efikasnije. Sa novim krilom smo dobili i prilaznu rampu za decu sa posebnim potrebama, što je nama lično i profesionalno drago. Naša škola je otvorena za sve i ne postoje barijere da se bude učenik naše škole. Takođe, iz svega navedenog stvoren je jedan pogodan ambijent za kvalitetan i uspešan rad nastavnika i učenika.

NM: Budući da su marketing i trgovina na internetu danas u velikom porastu, da li se planira uvođenje smera u Ekonomsko-trgovinskoj školi koji će se usko baviti tim granama?

Marina Džakula: Predlog za upis za sledeću školsku godinu, između ostalog, je dualno obrazovanje u obrazovnom profilu trgovac, gde ćemo pri izvođenju praktične nastave ostvariti bolju saradnju sa privrednim subjektima iz naše opštine i na taj način se pripremiti za novi Zakon o dualnom obrazovanju, koji će stupiti na snagu tek 2019. godine. Na taj način ćemo obrazovati stručniji kadar koji će se prilagoditi potrebama savremenog tržišta.

NM: Kako se borite sa talasom vršnjačkog nasilja koji se raširio po celoj Srbiji?

Marina Džakula: U prvom polugodištu smo održali puno radionica na temu vršnjačkog nasilja i trgovine ljudima, kao i prevencije bolesti zavisnosti koje su držali volonteri Crvenog krsta, inače naši učenici pa smo gajili međuvršnjačko edukovanje. Takođe smo imali radionice o štetnosti upotrebe psihoaktivnih supstanci što su držali lekari Zavoda za javno zdravlje Sombor. Na osnovu tih radionica je pedagog, zajedno sa nastavnicima i učenicima, obradio dobijene podatke, tako da planiramo niz preventivnih radnji u okviru ČOS-a.

NM: Kakvo je vaše dosadašnje iskustvo sa inkluzivnim obrazovanjem?

Marina Džakula: Ove godine imamo pet učenika sa inkluzivnim obrazovanjem odnosno IOP 2, gde se trudimo da njihovo napredovanje bude u skladu sa njihovim mogućnostima. Sa novim krilom i uopšte novim uslovima rada, poboljšano je realizovanje nastave, a nastavnici su dovoljno stručni da priđu maksimalno profesionalno i požrtvovano ovom pitanju.

NM: Kakve rezultate ostvarujete na takmičenjima i šta biste posebno izdvojili?

Marina Džakula: Za pohvalu je u okviru prvog polugodišta bio Međunarodni sajam etno hrane i pića koji je održan od 22. do 25. novembra, gde su naši nastavnici, zajedno sa učenicima izložili ono što su pripremali u đačkoj radionici. Moram da se pohvalim da je naše učešće bilo zapaženo i dobili smo specijalno priznanje u kategoriji sitnog peciva. Takođe smo, na osnovu ovog učešća, imali direktan poziv za Gastro sajam, koji je održan u Beogradu u decembru mesecu, gde smo osvojili zlatnu medalju. Oorganizovane su posete svim institucijama koje su za nas relevantne u poslovanju i za neku dalju saradnju. Odneli smo prigodne poklone deci u udruženju „Plava ptica“, u Dom za stare, u Crveni krst. Što je imalo za cilj da naše učenike podseti na volontarizam i humanost. Ostvarena je uspešna poseta Centru za socijalni rad, SUP-u, Domu zdravlja i Opštini Kula.

NM: Kako funkcioniše školski restoran i kojim se sve delatnostima bavi?

Marina Džakula: U okviru restorana, obrazovni profili konobar, kuvar i poslastičar imaju praktičnu nastavu i škola je verifikovana za proširenu delatnost koja se održava u đačkoj radionici. Učenici imaju mogućnost da pomognu nastavnicima prilikom izrade porudžbina u oblasti poslastičarstva ili kuvarstva, kao i u usluživanju hrane, gde mogu dodatno da nauče nešto iz svoje oblasti.

NM: Imate li povratnu informaciju o tome koliki broj učenika po završetku školovanja u Ekonomsko školi, upiše višu školu ili fakultet u tim oblastima?

Marina Džakula: Da, konkretno za školsku 2016/2017. godinu, od 102 učenika IV stepena, školovanje je nastavio 71 učenik, tj. 69,6%. Od 27 učenika III stepena, školovanje je nastavilo 6 učenika, tj. 22,22%.

NM: Kakvi su rezultati vođenja preduzeća u okviru smerova poslovni administrator, komercijalista i finansijski administrator i planirate li da proširite taj program?

Marina Džakula: Obrazovni profil poslovni administrator, finansijski administrator i komercijalista u okviru plana i programa imaju takozvani „biro“ ili obuku o virtuelnom preduzeću, gde učenici povezuju sve teorijske predmete u okviru ovog jednog i praktično ga primenjuju. Ostvarena je jedna uspešna korelacija između svih predmeta u okviru ovog. Učenici će na osnovu toga biti spremni za rad koji ih čeka u budućnosti. Imaju svoju banku, svoj centralni uslužni centar gde mogu da dobiju svaku informaciju, uputstvo, registruju se, zapošljavaju svoje radnike, rade po službama, sarađuju između službi, kao i sa preduzećima iz drugih škola. Svake druge godine se održava Sajam virtuelnih preduzeća čiji smo i mi učesnici.

NM: Kakva iskustva imate u saradnji sa drugim školama u zemlji i inostranstvu?

Marina Džakula: Skoncentrisani smo prvenstveno na projekte i ono što smo prepoznali kao prioritetni zadatak škole, a to je stručno usavršavanje. Trenutno radimo na prijavi za projekat preko Erasmus plus-a za odlazak na stručnog usavršavanja 10 nastavnika u Španiju. Evropska unija finansira ovakve projekte preko fondacije Tempus, a naši nastavnici bi otišli i nadogradili svoje znanje i iskustvo i po povratku ga dalje implementirali u našoj školi i šire. Tako da se nadamo pozitivnom odgovoru evaluatora. Pored ovog projekta očekujemo takođe uspešnu realizaciju projekta o saradnji sa Slovenijom. U pitanju je Ekonomska škola iz Brežica gde bi naši učenici trebalo da idu na stručnu praksu u privredu. Ako budemo dobili pozitivne odgovore to bi bio zaista jedan uspeh za našu školu. Pored toga, od 29. januara do 14. februara naši učenici, u okviru projekta multiplikacije “Živeti tolerantno” u okviru interkultarlne razmene idu u mesto Pestalozi u Švajcarskoj sa učenicima iz drugih zemalja, gde će svakako steći novo iskustvo i znanje. Projekat “Vršnjački karavan interkulturalne edukacije kroz Srbiju” je značajan za nas. Takođe, u toku je “Projekat multikulturalizma i tolerancije” u Vojvodini, sa podprojektima “Živeti tolerantno” i “Kampa bez granica”, a nadamo se da ćemo imati mogućnost da apliciramo za još mnoge druge projekte. Ono što je za pohvalu jeste da je naša učenica Milica Babić ostvarila učešće u radu Istraživačkog centra Petnica u oblasti društvenih nauka. Svi smo ponosni i srećni zbog nje. I za kraj, u našoj školi svake subote se realizuju NTC radionice za podizanje nivoa intelektualnih sposobnosti učesnika, sprečavanje poremećaja pažnje i koncentracije, razvijanje bržeg razmišljanja; povezivanja, zaključivanja i razvijanje koordinacije pokreta i motorike.

N. Janjanin, M.V.

Izvor: Naše Mesto