Свети Сава

Данас је школска слава  Свети Сава и прилика да се подсетимо на ову Свету личност. За почетак  мисли о српском просветитељу  из пера Ј.Дучића:  „Српски свети Сава, велики печат наше историје, јесте по чистоти и непорочности његове личности, и по лепоти и обимности мисије, и по државничкој продорности и стварању, једна од највећих фигура европског XII века, богатог у мистицима, века светог Бонавентуре и Дантеа. Зато сам, поред Христа мислио често овуда (у Палестини) и на овог његовог српског изванредног светитеља. Он ме је пратио целим путем. Био је можда први од свих Срба који је овуд прошао својом краљевском ногом. Све што данас овде блиста на сунцу вечности, одгледало се у плавим немањићким очима тог нашег мудраца и писца, политичара и светитеља, без којег вероватно наша нација или не би данас уопште постојала, или бар не са њеним данашњим одликама…Ниједан народ није имао заслужнијег човека. А потпуније, отменије, чистије и поноситије личности мислиоца и мистика не налазимо нигде другде…“

Историјски, о животу Светог Саве, цитирам речи историчара Ђ.Бојанића у тексту  „Свети Сава нема алтернативу“, где су побројани значајне године и догађаји у животу просветитеља.

“…Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.

Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља.

Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.

Заједно са оцем Стефаном Немањом, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.

У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.

Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност СПЦ, а његова дела „Номоканон“ (1220) и „Синодик православља“ (1221) постали су правни и духовни стубови српске државности.

Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ СПЦ, а остао је познат генерацијама као оснивач и творац „светосавског православља“.Празник Светог Саве – Савиндан обележава се као школска слава у свим школама у Србији. Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави је први пут изведена 1839. у Сегедину.

Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати… “

Ове године, због пандемије, школску славу смо обележили присуством мањег броја запослених Светој литургији у храму Светог Марка у Кули. Надамо се да је ова година изузетак и да ћемо надаље све школске славе славити са нашим ученицима.

Педагог школе
Мирјана Бојанић