Sveti Sava

Danas je školska slava  Sveti Sava i prilika da se podsetimo na ovu Svetu ličnost. Za početak  misli o srpskom prosvetitelju  iz pera J.Dučića:  „Srpski sveti Sava, veliki pečat naše istorije, jeste po čistoti i neporočnosti njegove ličnosti, i po lepoti i obimnosti misije, i po državničkoj prodornosti i stvaranju, jedna od najvećih figura evropskog XII veka, bogatog u misticima, veka svetog Bonaventure i Dantea. Zato sam, pored Hrista mislio često ovuda (u Palestini) i na ovog njegovog srpskog izvanrednog svetitelja. On me je pratio celim putem. Bio je možda prvi od svih Srba koji je ovud prošao svojom kraljevskom nogom. Sve što danas ovde blista na suncu večnosti, odgledalo se u plavim nemanjićkim očima tog našeg mudraca i pisca, političara i svetitelja, bez kojeg verovatno naša nacija ili ne bi danas uopšte postojala, ili bar ne sa njenim današnjim odlikama…Nijedan narod nije imao zaslužnijeg čoveka. A potpunije, otmenije, čistije i ponositije ličnosti mislioca i mistika ne nalazimo nigde drugde…“

Istorijski, o životu Svetog Save, citiram reči istoričara Đ.Bojanića u tekstu  „Sveti Sava nema alternativu“, gde su pobrojani značajne godine i događaji u životu prosvetitelja.

“…Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko, a kada se zamonašio uzeo je ime Sava.

Rastko se na Svetoj Gori zamonašio uprkos snažnom protivljenju roditelja.

Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i samostalna Srpska pravoslavna crkva.

Zajedno sa ocem Stefanom Nemanjom, zamonašenim kao Simeon, Sveti Sava je osnovao Hilandar i izgradio još 14 manastira, i tako ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.

U Studenici je osnovao 1209. godine bolnicu, prvu na području srpske države.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Sveti Sava je 1219. izdejstvovao autokefalnost SPC, a njegova dela „Nomokanon“ (1220) i „Sinodik pravoslavlja“ (1221) postali su pravni i duhovni stubovi srpske državnosti.

Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu kao prvi arhiepiskop SPC, a ostao je poznat generacijama kao osnivač i tvorac „svetosavskog pravoslavlja“.Praznik Svetog Save – Savindan obeležava se kao školska slava u svim školama u Srbiji. Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi je prvi put izvedena 1839. u Segedinu.

Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, a na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca. U odluci Popečiteljskog prosvještenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se od tada 14/27. januara ima u svim školama najsvečanije proslavljati… “

Ove godine, zbog pandemije, školsku slavu smo obeležili prisustvom manjeg broja zaposlenih Svetoj liturgiji u hramu Svetog Marka u Kuli. Nadamo se da je ova godina izuzetak i da ćemo nadalje sve školske slave slaviti sa našim učenicima.

Pedagog škole
Mirjana Bojanić